Thursday, June 21, 2007

Good times for a change...

Ako bi me neko pitao da nabrojim svoje najomiljenije trenutke u životu trebalo bi mi vremena...mogla bih da kažem da se u jedan od najlepših ubraja treća junska/lipanjska sreda ove godine...vrućina je u zagrebu tog dana bila nesnosna, kao i svih ostalih dana. probudilo me je sunce kroz prozor i vrućina od koje mi se znojilo čelo i vlažilo jastuk. vrućina me naterala da ustanem i uđem u kuhinju...pored dobrodošlice našeg dragog t. sa radija "student" fakulteta političkih znanosti sveučilišta u zagrebu nasmejali su mi se peter, bjorn i john - young folks, a minut posle i moji omiljeni belle and sebastian + narafski camera obscura! moje prvo buđenje u zagrebu uz najomiljenije prijatelje i najbolju muziku! ko bi onda imao srca da se još žali na vrućinu!?
dolazak je bio kao san...i doček najdivnije devojke na svetu! kad vam neko sa toliko srca iskaže dobrodošlicu osećate se kao da ste našli davno izgubljenu sestru ili drugaricu. ovako, da vidimo da li sam zapamtila rutu koju svaki, ovo je naravno striktno u našem žargonu i ne obuhvata sve pod ovaj kišobran, indie snob koji ode u zg mora da ispuštuje barem u pet tačaka: mi smo išli busom, voz se mrcvari, a najbolje bi bilo naći/pozajmiti auto. put je toliko lep i prav da je nenormalno mučiti se bilo kojom vrstom, po mom mišljenju i dalje preskupog organizovanog prevoza bgd-zg.
onda tramvaj 6 do centra. tramvaju su prelepi! novi čisti uredni! milina, i po centru samo oni voze nema autobusa. pa do pizza cut-a, kod novopostavljenog spomenika tesli skrenuti desno, i po najbolje pice do sada. moja preporuka su svakako pica-sendviči, nema da omašite. onda kafa u golfu. moje čuđenje i dalje ne prestaje jer ti tamo daju da uneseš hranu u kafić! onda jedeš na miru. cvetni trg je odmah tu i miiiiiriše prelepo! onda uzbrdo u izviđanje centra. kitsch souvenirs, morala sam prosto nisam mogla odoleti. i naravno usput čekirati sve cd shops and bookshops. u profil naravno. baš bih volela da neko iz ips-a ode tamo da vidi šta je zaista mamutska knjižara u kojoj lutkice stoje samo u jednom čošku i moraš dobro da se potrudiš da ih uopšte uočiš ali zato filozofija ima dve police metar i po široke i dva visoke a da ne pričam o UK and USA fiction koja ima ceo zid. a cd shop je veliki kao hmv ili u najmanju ruku fopp. i trg i ilica su prelepi. prođite kroz oktagon. idite u park pojesti ručak, zrinjevac je najbliži. proći kroz dvorište arheološkog muzeja i osetiti tišinu tešku kao nekoliko stotina godina. jedan od onih magičnih trenutaka kada ne poverujete da ste u centru grada. za cds je dobro otići i u dancing bear ali mi nismo stigli. i proći pored krvavog mosta i zida zahvalnosti Mariji. ono što radim je da obožavam da slušam je kako ljudi govore!!! kužiš! tako je slatko :)
ipak central event of the days in z. je naravno bilo veče u booksi. (to inače znači zatvor u žargonu ako sam dobro shvatila).
vrućina je bila nepodnošljiva. b. je imao svoj prvi job kao tonac, a t.-ov glas je zvučao savršeno. i gitara je zvučala super! t. nas je sve iznenadio jer smo znali da je savršen u svemu ali da još ume tako dobro da svira i peva je bilo best surprise! pristao je da podeli i set listu sa nama. tako za one koje zanima šta je nas toliko oduševilo te sparne, duge i raspukle noći i koje je to covers izabrao t. it is as follows:

  1. Eels – Guest List
  2. The Decemberists – Engine Driver
  3. Turin Brakes – Underdog
  4. Damien Rice – Volcano
  5. The Smiths – This Charming Man
  6. Beatles – Hide your love away
  7. Death Cab for Cutie – I will follow you into the dark
  8. David Gray – Please forgive me
  9. The Smiths – Please, please, please let me get what I want
  10. Damien Rice – Older Chests
  11. Ben Harper – By My Side
  12. Paul Simon – Graceland
  13. David Gray – Say Hello, Wave Goodbye
Dragi stari prijatelji i novi prijatelji, spontanost i srdačnost i nastavili smo druženje blizu katedrale u mestu zvanom 'purgeraj'! ja umrla od smeha i b. naravno. purgeri - burgeri su naravno stari zagrepčani. 'šta sam ti ja rekla za austrougarsku?' draga k. još se smejem u sebi :) uz šta sam sve igrala rekla sam b. da ne prizna nikome. ja smem da potvrdim samo the cult i r.e.m. naravno da su sve pesme bile 80s hits ali činjenica je da ne možeš svima ugoditi ;)
koliko li
tra piva se zaista popilo ne sećam se! buđenje je bilo kako sam već opisala...najlepši mogući breakfast u najušuškanijoj kuhinji na svetu! kako je lepo kada čovek može da nađe tako drage ljude i trenutke i da ih ponese sa sobom...
coming back je uvek težak...toliko događaja i ljudi za dva dana i pregršt uspomena kao da si mesec dana proveo tamo...zaboravila sam da ponesem sve što sam htela...to znači da moram da se vratim! right! kroz dva meseca idemo opet...produžićemo na more ali ne pre nego što prošetamo maksimirom...do tada će valjda i t. naučiti da kuva kafu...

Wednesday, June 13, 2007

Are you travelling light?


In case you wonder, ovo je Crno more. Tako sam ja prva četiri dana konferencije uživala u jutarnjem suncu. Onda se pored mene doselila porodica i nije mi više bilo tako simpa da sedim i gledam izlazak. A i trebalo je krenuti natrag.

Bugarska, populacija ne znam koliko, piše na wikipediji, ali grad Varna je treći po veličini grad u zemlji. Luka i turističko mesto. Pomalo prljav i tužan turistički gradić van sezone. Ima international airport. Na njemu dve kapije - EU i non-EU. Kao i na Londonskom Lutonu, a svi vi koji letite wizzairom napomena - renoviraju autoput od Lutona do Londona pa će biti manjih kruženja ovog leta. thnx t.

Grad je poluružan ali su ljudi divni. Ljubazni i ponekad previše nasmejani, za moj ukus. Mada mislim da je to zbog rakije. Odmah su mi objasnili da je to preblaga rakija za naše balkanske standarde, što je bilo out of place. baš me briga iskreno. i vina su super. a ljubazni domaćini su se potrudili da nam pruže potpuni ugođaj. degustacija vina se pretvorila u kolektivnu intoksikaciju.

pokušala sam da se opustim i uživam u suncu, moru, bazenu, koktelima, sve što je inače teško dostupno u ovo doba godine i sa ovim budžetom, ali teško. naime hotel (iako pet zvezdica) je imao jedan kompjuter i nas 50 na isti a i ljubazna devojka (u hotelu inače svi odlično pričaju nemački ali engleski c) koja je bila in charge of business computer center je uvek bila na nekom drugom mestu. ono što je bitno kada si daleko od kuće i svojih, je društvo to hang out. društvo je bilo više nego savršeno i drunken nights u g baru su bile više nego sjajna prilika da otkriješ da tamo nedge a da ti to do juče nisi znala/znao, živi neko, i da je moguće da se na jednom mestu okupiti šestoro ljudi sa kojim ćeš se više zbližiti nego sa većinom svojih highschool mates and girls. i ostvariti neraskidive veze. i pisati duge imejlove i ugovarati letovanja. i posećivati svirke. i deliti private things. i raspravljati o rufusu i marti. kako svi njujorčani znaju za rufusa ali ne i za martu. i davati odgovore na poll q: na skali od 1-3 koja je najsimpatičnoja reč a koja najmanje positive: geek, nerd, dork? da čuješ da ima interpol na festivalu frequency u salzburgu. da čuješ kako je izgledao life under siege. kako se ljudi povezuju treptajem. call me pathetic but life is more than just pointless collection of puzzles. if you know how to fit those together, it will make you feel little happier. i za kraj some arty-farty photos of bulgaria. till next time, cheers guys!