Ian McEwan izrekao abovequoted. Otkrila istog na sajmu knjiga 2004. čini mi se, kada sam pričala sa prevodiocem Arijanom Božović na štandu izdavačke kuće Paideia o Kuciju - omiljenom do tada i od tada Mekjuanu. Intervju sa Kucijem je objavljen zahvaljujući njoj. Ne ulazim sada u kvalitet njenih prevoda ali mi je super da tako ćaskam sa nekim o omiljenim piscima kao da su nam poznanici...Ah, trivia...Prevodi su generalno diskutabilna stvar, malo dobrih, puno loših, prevod knjige "Iskupljenje" je zaista dobio nagradu Miloš Đurić Udruženja književnih prevodilaca 2003. godine.
Neki stručnjaci za oba jezika su mu osporavali kvalitet, meni je prevod bio dovoljno dobar da doživim sve što je trebalo od emocija i razumem tekst i zastanem čak nad nekim izrazima ali zahvaljujući mojoj dobroj vili MissJ čitam Saturday u originalu i unatoč svemu moram da kažem - čitajte na engleskom! Šta je taj čovek radio sa rečima! Kakve zavrzlame! Bogato, sočno, kao da žvaćete poluzrelu kajsiju, mekano a gorko, sjajno. Uvek hit the nail on the head ali suprotnim delom čekića - with touch of evasiveness! Ironic and fluffy.
Prevod generalno, ma koliko bio sjajan, za "Subotu" recimo ne znam ali i ona je dobila prevodilačku nagradu, opet ne može da uhvati rečitost piščeve mašte i ton kojim se isti obraća. Ja znam dovoljno dobro oba jezika pa mi se čini da to mogu da kažem. Ali svakako prevodiocu skidam kapu.
Jedna profesorka koja je imala priliku da upozna McEwana na književnoj večeri u Budimpešti, rekla mi je da je on apsolutno svestan sopstvene genijalnosti. Ne zameram mu. I ja bih. John Banville kaže da je "Subotu" pisao skoro kao da je Blerova vlada pisala da umiri populaciju u vezi sa UK involvement in Iraq. Dunno. Still reading the book, will tell you when done.
Svašta se dogodilo u međuvremenu, od prvog susreta sa Mekjuanom do sada. Nova godina, blog slavio godinu dana a ja zaboravila na to, imam nove cvikere, banalnosti života...Elem, htela sam da pišem o filmovanoj književnosti. I o McEwanu malkic, jer je apsolutno apsolutno zaslužio.
Šta sve posedujem (a kad mi posao dozvoli bo'me i čitam):
- Amsterdam - brillant! Britko i jasno, sa tim fantastičnim preokretima i nečim što McEwan radi sa lakoćom - prikuje vas za stolicu i tako vas baci u etička razmišljanja da se teško otmete utisku i da uvaljujete knjigu najbližima samo da bi mogli da diskutujete sa nekim.
- Saturday - sve što sam rekla plus tema moderne paranoje. Život u jednom danu. Literary Džek Bauer. Jezik divan. Još čitam. Samo u busu jer nemam kad i onda omašim stanicu.
- Istrajnu ljubav - original Enduring love - ja imam prevod nisam još pročitala.
- i jedno jedino Iskupljenje - prevod - original je Atonement - divna reč. Ko nije gledao film, neka sačeka molim ga/je i neka prvo pročita knjigu ako mu je/joj do impresija i autentičnog doživljaja. Takva knjiga se retko piše. Početak je spor, kao jetleg, malo ste bunovni, teturate se, leto je, vrućina vas davi...Ideja o manipulaciji likova u književnom delu i odgovornosti pisca...prosejana kroz best plot ever! McEwan je detective mastermind. I sve ostalo. Bila je priča, mislim da je možda još i negde aktuelna, da je istorijsku građu McEwan pokrao od jedne spisateljice.
Zašto tek sad pišem o McEwanu kada ga već prilično dugo čitam?
Taj film: Atonement
Da se razumemo, svaka čast za kadrove, muziku i James McAvoy-a.
Ali samo bih volela pre nego što krenu nagrade (mada već jesu) i ostalo da se razumemo - od ovakve knjige ne možete napraviti loš film. E sad jedino da li je Keira Knightley prava osoba da glumi Cecili Tallis. Ja sam film gledala sa pola srca jer mi je jedan deo istog već reagovao kada sam čitala knjigu. Danas je jedna drugarica pominjala da je ovaj film izazivao donekle slične emocije kao i Emily Watson u Breaking the waves.
Neki stručnjaci za oba jezika su mu osporavali kvalitet, meni je prevod bio dovoljno dobar da doživim sve što je trebalo od emocija i razumem tekst i zastanem čak nad nekim izrazima ali zahvaljujući mojoj dobroj vili MissJ čitam Saturday u originalu i unatoč svemu moram da kažem - čitajte na engleskom! Šta je taj čovek radio sa rečima! Kakve zavrzlame! Bogato, sočno, kao da žvaćete poluzrelu kajsiju, mekano a gorko, sjajno. Uvek hit the nail on the head ali suprotnim delom čekića - with touch of evasiveness! Ironic and fluffy.
Prevod generalno, ma koliko bio sjajan, za "Subotu" recimo ne znam ali i ona je dobila prevodilačku nagradu, opet ne može da uhvati rečitost piščeve mašte i ton kojim se isti obraća. Ja znam dovoljno dobro oba jezika pa mi se čini da to mogu da kažem. Ali svakako prevodiocu skidam kapu.
Jedna profesorka koja je imala priliku da upozna McEwana na književnoj večeri u Budimpešti, rekla mi je da je on apsolutno svestan sopstvene genijalnosti. Ne zameram mu. I ja bih. John Banville kaže da je "Subotu" pisao skoro kao da je Blerova vlada pisala da umiri populaciju u vezi sa UK involvement in Iraq. Dunno. Still reading the book, will tell you when done.
Svašta se dogodilo u međuvremenu, od prvog susreta sa Mekjuanom do sada. Nova godina, blog slavio godinu dana a ja zaboravila na to, imam nove cvikere, banalnosti života...Elem, htela sam da pišem o filmovanoj književnosti. I o McEwanu malkic, jer je apsolutno apsolutno zaslužio.
Šta sve posedujem (a kad mi posao dozvoli bo'me i čitam):
- Amsterdam - brillant! Britko i jasno, sa tim fantastičnim preokretima i nečim što McEwan radi sa lakoćom - prikuje vas za stolicu i tako vas baci u etička razmišljanja da se teško otmete utisku i da uvaljujete knjigu najbližima samo da bi mogli da diskutujete sa nekim.
- Saturday - sve što sam rekla plus tema moderne paranoje. Život u jednom danu. Literary Džek Bauer. Jezik divan. Još čitam. Samo u busu jer nemam kad i onda omašim stanicu.
- Istrajnu ljubav - original Enduring love - ja imam prevod nisam još pročitala.
- i jedno jedino Iskupljenje - prevod - original je Atonement - divna reč. Ko nije gledao film, neka sačeka molim ga/je i neka prvo pročita knjigu ako mu je/joj do impresija i autentičnog doživljaja. Takva knjiga se retko piše. Početak je spor, kao jetleg, malo ste bunovni, teturate se, leto je, vrućina vas davi...Ideja o manipulaciji likova u književnom delu i odgovornosti pisca...prosejana kroz best plot ever! McEwan je detective mastermind. I sve ostalo. Bila je priča, mislim da je možda još i negde aktuelna, da je istorijsku građu McEwan pokrao od jedne spisateljice.
Zašto tek sad pišem o McEwanu kada ga već prilično dugo čitam?
Taj film: Atonement
Da se razumemo, svaka čast za kadrove, muziku i James McAvoy-a.
Ali samo bih volela pre nego što krenu nagrade (mada već jesu) i ostalo da se razumemo - od ovakve knjige ne možete napraviti loš film. E sad jedino da li je Keira Knightley prava osoba da glumi Cecili Tallis. Ja sam film gledala sa pola srca jer mi je jedan deo istog već reagovao kada sam čitala knjigu. Danas je jedna drugarica pominjala da je ovaj film izazivao donekle slične emocije kao i Emily Watson u Breaking the waves.
Cecilia Tallis je tragična junakinja i zaslužuje bolju interpretaciju. Fan pisca i knjige se oseća iznevereno. Ja sam očekivala da je film ovekoveči tj. da je zapamtim kao što pamtim Mrs. Miller zauvek i samo kao Julie Christy. Film je samo deo nečije mašte. Moja Cecilia prosto nije ovakva. Nije zaokružena i nekako limitirana, više je luda, histerična, karnalnija, životnija...
Više je Nora Joyce nego Jane Austen. Čak ni Jane. Cecilia je prkosna junakinja koja u sebi otelovljuje mladalačko ludilo i strast, beskompromisnost "plavih čarapa" koje su opsesivno pušile samo da bi dokazale da su ravnopravne sa muškarcima, nervirale salonske ljubavnike i tražile inteligenciju u udvaranju koju high class snobovi nisu mogli da im pruže jer su se ložili na devojčice ili dečake. Nova generacija žena koju je recimo bolje igrala Nicole Kidman kao Virginia Woolf čak recimo i Kate Winslet u filmu Jude. Opet taj Hardy. Bar sam recimo ja tako zamišljala Cee. Ne moram biti u pravu ali moram da izrazim svoje neslaganje sa odabirom glavne glumice. To što je gledala filmove iz 30ih i 40ih i nije mnogo pomoglo. Nije ono što vidiš, nego što stvoriš.
Jedina pohvala za female ulogu ide baka Vanessi. Da li je to bio peak za mene, ali naježila sam se tokom njenog monologa.
I will rest my case on this.
Više je Nora Joyce nego Jane Austen. Čak ni Jane. Cecilia je prkosna junakinja koja u sebi otelovljuje mladalačko ludilo i strast, beskompromisnost "plavih čarapa" koje su opsesivno pušile samo da bi dokazale da su ravnopravne sa muškarcima, nervirale salonske ljubavnike i tražile inteligenciju u udvaranju koju high class snobovi nisu mogli da im pruže jer su se ložili na devojčice ili dečake. Nova generacija žena koju je recimo bolje igrala Nicole Kidman kao Virginia Woolf čak recimo i Kate Winslet u filmu Jude. Opet taj Hardy. Bar sam recimo ja tako zamišljala Cee. Ne moram biti u pravu ali moram da izrazim svoje neslaganje sa odabirom glavne glumice. To što je gledala filmove iz 30ih i 40ih i nije mnogo pomoglo. Nije ono što vidiš, nego što stvoriš.
Jedina pohvala za female ulogu ide baka Vanessi. Da li je to bio peak za mene, ali naježila sam se tokom njenog monologa.
I will rest my case on this.
