dolazak je bio kao san...i doček najdivnije devojke na svetu! kad vam neko sa toliko srca iskaže dobrodošlicu osećate se kao da ste našli davno izgubljenu sestru ili drugaricu. ovako, da vidimo da li sam zapamtila rutu koju svaki, ovo je naravno striktno u našem žargonu i ne obuhvata sve pod ovaj kišobran, indie snob koji ode u zg mora da ispuštuje barem u pet tačaka: mi smo išli busom, voz se mrcvari, a najbolje bi bilo naći/pozajmiti auto. put je toliko lep i prav da je nenormalno mučiti se bilo kojom vrstom, po mom mišljenju i dalje preskupog organizovanog prevoza bgd-zg.
onda tramvaj 6 do centra. tramvaju su prelepi! novi čisti uredni! milina, i po centru samo oni voze nema autobusa. pa do pizza cut-a, kod novopostavljenog spomenika tesli skrenuti desno, i po najbolje pice do sada. moja preporuka su svakako pica-sendviči, nema da omašite. onda kafa u golfu. moje čuđenje i dalje ne prestaje jer ti tamo daju da uneseš hranu u kafić! onda jedeš na miru. cvetni trg je odmah tu i miiiiiriše prelepo! onda uzbrdo u izviđanje centra. kitsch souvenirs, morala sam prosto nisam mogla odoleti. i naravno usput čekirati sve cd shops and bookshops. u profil naravno. baš bih volela da neko iz ips-a ode tamo da vidi šta je zaista mamutska knjižara u kojoj lutkice stoje samo u jednom čošku i moraš dobro da se potrudiš da ih uopšte uočiš ali zato filozofija ima dve police metar i po široke i dva visoke a da ne pričam o UK and USA fiction koja ima ceo zid. a cd shop je veliki kao hmv ili u najmanju ruku fopp. i trg i ilica su prelepi. prođite kroz oktagon. idite u park pojesti ručak, zrinjevac je najbliži. proći kroz dvorište arheološkog muzeja i osetiti tišinu tešku kao nekoliko stotina godina. jedan od onih magičnih trenutaka kada ne poverujete da ste u centru grada. za cds je dobro otići i u dancing bear ali mi nismo stigli. i proći pored krvavog mosta i zida zahvalnosti Mariji. ono što radim je da obožavam da slušam je kako ljudi govore!!! kužiš! tako je slatko :)
ipak central event of the days in z. je naravno bilo veče u booksi. (to inače znači zatvor u žargonu ako sam dobro shvatila).
vrućina je bila nepodnošljiva. b. je imao svoj prvi job kao tonac, a t.-ov glas je zvučao savršeno. i gitara je zvučala super! t. nas je sve iznenadio jer smo znali da je savršen u svemu ali da još ume tako dobro da svira i peva je bilo best surprise! pristao je da podeli i set listu sa nama. tako za one koje zanima šta je nas toliko oduševilo te sparne, duge i raspukle noći i koje je to covers izabrao t. it is as follows:
- Eels – Guest List
- The Decemberists – Engine Driver
- Turin Brakes – Underdog
- Damien Rice – Volcano
- The Smiths – This Charming Man
- Beatles – Hide your love away
- Death Cab for Cutie – I will follow you into the dark
- David Gray – Please forgive me
- The Smiths – Please, please, please let me get what I want
- Damien Rice – Older Chests
- Ben Harper – By My Side
- Paul Simon – Graceland
- David Gray – Say Hello, Wave Goodbye
koliko litra piva se zaista popilo ne sećam se! buđenje je bilo kako sam već opisala...najlepši mogući breakfast u najušuškanijoj kuhinji na svetu! kako je lepo kada čovek može da nađe tako drage ljude i trenutke i da ih ponese sa sobom...
coming back je uvek težak...toliko događaja i ljudi za dva dana i pregršt uspomena kao da si mesec dana proveo tamo...zaboravila sam da ponesem sve što sam htela...to znači da moram da se vratim! right! kroz dva meseca idemo opet...produžićemo na more ali ne pre nego što prošetamo maksimirom...do tada će valjda i t. naučiti da kuva kafu...