when it is a groundhog day on your b-day...

znači ne valja se buditi rano na rođendan...to je dan samo za tebe, kada treba spavati i spavati i prespavati ako je moguće---zašto, pitate se vi kada je to samo dan za tebe? neću da hejtujem, jer sam dobila gomilu prelepih čestitiki ali meni je ceo dan bio kao dan mrmota! (a pic to verify)! ne volim taj film a ne volim ni bil mareja - ne mogu prosto mi je čovek nezanimljiv.... zašto? bojim se da počnem ali počeću iz početka...

- ustala prerano - 7 a.m. još je bio mrak
- nisam popila kafu
- vrhunac ironije - moj moblini operater teleneor - crkli dabogda - iako sam baš iz straha i osvete belosvetske ironije ili kako hardy reče life's little ironies, u subotu čekala u ogromnom redu u pošti 11187 u merkatoru da platim račun za mobilni jer su rekli da će ga isključiti u ponedeljak, danas, na moj rođendan, htela sam da predupredim sudbinu...Or did I? Lepo sam odčekala, platila račun i jutros u 10 a.m. moj bljutavi telenor mi čestitam rođendan, ja onako kartmenski kažem 'sweet' i onda krah!!!! idoti su me isljkučili! iako sam platila račun! imam dokaz uplatnicu! dva jedina načina da se žališ - da zoveš call centar - ne mogu, isključili mi pozive ili da pošalješ faksom uplatnicu!!! gde da nađem faks kad radim ceo dan baš na assignmentu sa koga ne mogu da izađem ili odem? can it get more frustrating? naravno!

počinjem da mislim da mi se hardy sveti jer nisam htela da pročitam male ironije i što sam i tesu od arbervilovih jedva pročitala, mada nije da je nisam branila, stignem konačno do neta i kompa i skeniram uplatnicu i onda krah - nestade neta! operater proglasio status quo, ne znaju šta im se događa! verujete, gospođice, kao da je dan mrmota danas sve se ponavlja kao loš film! desno oko twitch twitch...sad mogu da pišem na miru jer sam popila dovoljno kajsijevače i najela se homemade cheesecake-a inače sam bila na ivici

Elem, dobijem ja konačno korisnički servis telenora i krenem da histerišem jer mi je trebalo dosta vremena da prvo posao na terenu završim, pa stignem do beograda, pa do kancelarije pa do faksa pa do telefona koji hoće da zove i ostalo, mislim nisam danas htela da smaram ljude koji rade u sred posla i prepiranja oko politike i obrazovanja, da mi zovu call centar i da mi daju da holdujem 10min dok se oni tamo kreteni smiluju! mušterija je u pravu? malo sutra! nije momak u call centru kriv, ali rekao mi je pa trebalo je odmah da zovete! ali ja kažem, niste mi rekli da je dovoljan glupi broj pošte rekli ste da treba da skeniram ili faksiram celu uplatnicu? ko, mi? ne gospođice pogrešno ste shvatili! srećan rođ....bacila slušalicu...

posle posla ja kući, konačno topli dom, za 15min stižu gosti koji se nisu bunili da tako kasno svrate jer sam radila do kasno - kad ono pošto živimo u zvezdarskom dvorištu i imamo kapiju - kapija zaključana! niko nema ključ, tj. svi je prvi put vide zaključanu? kako ući? nikako ako ste mrmot kao ja! čekala sam da je razvale!

u međuvremenu potpuno odustala od razumnosti iliti sanity kako bi rekli normalni...jedem cheesecake i slušam sigur ros...odličan je taj takk! i feist! at last - proud owner of original! kakav fancy booklet :)

zašto reverse dan mrmota? pošto se osećam malkice neispunjeno zbog isfrustriranosti želela bih da se dan ponovi ali sa boljim ishodima! ono kao obrnuti dan mrmota! ako me hardy sad gleda i sluša, neka zna da se kajem i da ću da pročitam ironije! samo neka učini da sledeće godine za moj rođendan sija sunce, da dobijem day off, da mi svi prijatelji budu tu u zemlji, da mi baka bude ok, da dobijem dve mačke - mušku i žensku, da sledeće godine feist svira blizu nas ili baš u bgd-u, da superstudio održi koncert konačno, da ne radim mnogo, da radim ispunjenije poslove/posao, da spavam više, da se izležavam, da dobijem pink bicikl, i svašta tako nešto... i ako može da budem malo mlađa...

Bila sam tu negde, u sajber spejsu, ali opet mi se nije blogovalo. To ne znači da ne čitam - naprotiv jutarnja rutina podrazumeva - poslovni mail, gmail i google reader. Pa se obradujem.

Susret za pamtiti i ponoviti - sladoled - zatvaranje letnje sezone sa blog ekipom.

Počela konačno da čitam Ian McEwana. Preskočila Ostera, to drugi put.

Pravim planove za postdiplomske. Gde i kako. I eventualno za Keln. U međuvremenu postala ozbiljno bogata - za prevod dobila zaista prave pare i to me platili po karakterima i onom standardu od 1800 karaktera sa spejsovima je strana. Ostala u šoku, otvorenih usta.

Slušam aktivno Lulu Mae. Iako sam samo posmatrač i dobrovoljno kuvam kafe i masiram dizajnera zvuka kada ga zaboli glava, presrećna sam zbog njih i planiram da osnujem još jedan fan klub (šta ću kad sam dokona). Danas je jednoj od članica Lule Mae - rođendan!!! Happy birthday Z! And many happy returns of the day!

Pokvario mi se Ipod, pa sam u prevozu izgubljena. Sad čujem šta ljudi pričaju i poželim da ogluvim. Pogotovu ljudi u trolama i najgorem prevozu ako morate da ga koristite - autobus 23.

Držim časove do iznemoglosti. Mislim da ću da puknem od tolike koncentracije na glagolska vremena i predloge. Mahom srednjoškolci među mojim učenicima - populacija za koju se opasno brinem. Nešto se dogodilo - ta deca gledaju u mene kao u Marsovca. Još kada krenem da pevam da bi objasnila - znate tako se kaže kao u pesmi - oni se ni ne smeju na moje netalentovano pevanje nego kao da nisu tu. Uopšte. Kao da ja pričam ribljim jezikom.

Moj nemački je ovog vikenda čak pohvaljen. To je napredak. Možda zato što toliko mislim o engleskim glagolima.

Među učenicama imam jednu genijalnu klinku koje se pomalo i bojim. Recimo ona kad ne zna značenje reči, u stanju je da raspravlja o značenju iako nikada nije pogledala tu reč u rečniku ali je umislila da to nešto znači i onda uverljivo objašnjava to izmišljeno značenje. Kao deca. Kad idem na čas, ja nosim rečnik i stalno mislim na to kako da inspirišem to dete da joj ne bude dosadno. Recimo radili smo 'sounds' i onda učili kako se čuje grom, kako kada ti krče creva, kako se kaže mucati i ostalo. A što me naročito oduševljava kod nje je što citira popularnu kulturu i muziku. Radili smo neke fraze i ona kaže "aha, stiff upper lip, znam AC/DC ima pesmu". Ja ne volim AC/DC ali mi je sjajno što tako razmišlja.

Konačno nabavila i odgledala 'Fans only DVD' Belle and Sebastiana. Tu je snimak nastupa kod Joolsa Hollanda kada pevaju 'Waking up to us' i Isobel peva sa njima. Srce mi se cepalo, kako je strašno kada ona čučne na kraju tog nastupa posle otpevane pesme. Gledam Stujartu u lice dok peva i ne mogu da verujem - what happened. To je snimak iz novembra 2001. i u emisiji učestvuje i Muse. Ako neko ima celu emisiju, molila bih za jedan geekovski i fanovski share...

Početak je bio drugačiji... Snimci njihovih početaka su fenomenalni i jako topli. Ah, ti štreberski džemperići. Bože, kako reče jedan drug, što su došli tako prekasno do mene. Da sam slušala Belle u srednjoj, jer ja sam '96. godine i bila prvi srednje, verujem da bi mi mnoge stvari u životu lakše legle. Između ostalog ne bih imala osećaj da stalno negde kasnim i stalno nešto propuštam. Mada je ovo prejaka generalizacija. Biti srednjoškolac u kasnim dvadesetim je way of being. Pokušavam da iskopam triviju o tome kako je Belle počeo da se okuplja tamo sredinom 90ih uz podršku programa britanske vlade u stvari. To je jedan spiker samo pomenuo u filmu. Možda sam to nekad i pročitala ali mi je promaklo i nije postalo sticky tema u mom message boardu.
Molim drugarice i drugove trivijaliste da mi objasne ovo ako znaju išta o tome.

U međuvremenu uspeli da čestitamo drugu rođendan i tako slučajno naleteli na sliku "Dog on Wheels". I otuda i asocijacija za Belle.

E sad idem da predajem Future perfect, opskurno da opskurnije ne može. I mnogo mi se sviđa pesma "We are from Barcelona." Hummujem je netalentovano, čisto da čike koje treba da mi donesu ipod iz Holandije, original, znaju da mi ga što pre vrate. Ali treća generacija - ipod nano može da pušta video.

I da, za ime Boga, ako neko zna ko je tandaramandara na SBB hubu, molim da mi javi već predviđenim kanalima za to. Nije mi baš esencijalno, ali moram pohvaliti tu osobu. To su zaista korisno utrošeni terabajti...