Yes, I am angry. I am angry.

Ne znam za vas ali meni je omiljena zabava i jedina strast na studijama na Filološkom fakultetu bilo izučavanje i tumačenje savremene anglo-saksonske književnosti. Imala sam sreće da se rodim osamdesetih i da pošto preživim grozno prosvetiteljstvo i klasicizam - epohe koje što se tiče umetnosti nikada nisam volela - slušam predavanja kod divnog profesora Paunovića u koga je većina riba na faksu bila potajno zaljubljena, na čijim predavanjima je uvek bio pun amfiteatar na petom spratu, i ja mislim da je on trenutno jedini profesor u Srbiji na čija predavanja dolaze studenti sa drugih grupa i fakulteta - ona vrsta modernog guru profesora. Sad u četvrtak, u Studenjaku, držao je predavanje o Doris Lesing. Ja sam pročitala samo jednu njenu knjigu "Zlatnu beležnicu" koju sam već i pominjala čini mi se. Hoću da napišem post o njoj, o profi, o sebi u svemu tome...

Kako je ovaj frenetični a prozaični tempo svakodnevnog života počeo da proždire sve oko sebe, u četvrtak mi se desilo nešto što mi se davno nije dogodilo kada je u pitanju taj osećajno-intelektualni deo mene - bila sam užasno uzbuđena. Oni koji razumeju znaće, setila sam se kako sam se za poslednji ispit na studijama bavila izučavanjem književnosti i uzbuđenje je uglavnom nastajalo zbog toga što su posle časova učenja dolazili ti predivni moments of clarity koji kao i orgazam traju jako kratko ali su neverovatno snažni i potresaju vas iz dubine. Naravno to je tipično štrebersko uzbuđenje. Ali ta vrsta emocija je slična onome što kod mene recimo svaki put probudi Jesus, etc. ili Jabuka, to je talas iskrenosti.

Da ne baljezgam više - priča o Doris Lesing.

Ja sam kupila njenu knjigu jer su nam rekli da je The Golden Notebook THE knjiga. I kada sam po Foylsu u Tottenham Court Road-u kopala po policama videla sam je i zgrabila bez razmišljanja. I čitala i pitala se ono što ja mislim da će se svako zapitati: "Zašto ja ovu knjigu nisam ranije pročitala? Gde se ovo krilo? Kako je moguće da ovo niko nikada nije pomenuo na faksu - pominjali su je na Gender studijama - i zašto ova knjiga nije deo kanona i obavezna literatura za proučavati u smislu najvažnijih knjiga anglo-saksonse književnosti 20. veka?" A onda sam se pozabavila Doris Lesing i sve mi je bilo jasno.

Da se razumemo, danas je in biti alternativan i subverzivan. Po defaultu, nećete biti deo mainstream-a naravno, ali ćete biti in. Mislim, te manihejske granice više ni ne postoje ali labelovanje i kategorisanje, fala Bogu, postoje i dalje. Prvo što je profa rekao u četvrtak ima veze sa tim.
Rekao je da Doris nikada nije bila politički korektna i zato nikada nije ni dobila Bukera. Da vas podsetim šta Buker jeste. Svi ljudi koji su učestvovali u stvaranju ove nagrade i imena joj su bili ekploatatori i trgovci robljem. U stvari, teško da bilo koji novac koji potiče sa ostrva nema te kolonijalističke krvi na sebi. To je izlišno možda i spominjati. Dobitnici Buker nagrade su velika imena književnosti i za neke od njih se stvarno ne bi moglo reći da su politički korektni, kao recimo John Berger - koji je prilikom primanja nagrade 1972. godine za svoj roman G. rekao da pola novca zadržava a drugu polovinu će da pokloni Crnim panterima koje se u SAD bore za ispravljanje nepravde prema svojim precima na osnovu čije ekploatacije je novac za stvaranje Bukera prikupljen.

Doris nije bila protiv establishmenta zato što je to bilo in. Ona je prosto takva. Za razliku recimo do McEwana, koga karakteriše ta želja za javnim pokazivanjem, Doris ima taj 'hmpf' stav jer smatra da je njena misija da pokazuje svoj stav tako što piše i to svaki put drugačije, menjajući žanrove i stilove i vršeći subverziju same književnosti i toga šta ona predstavlja. Njene knjige su bile anti-globalističke mnogo pre nego što je ostatak sveta uzeo tu nalepnicu. Doris je bila član Komunističke partije u Britaniji kada je to bilo ne samo prokazano, nego se Hladni rat zahkutavao samo tako i onda da još više zbuni sve oko sebe, uz uporno odbijanje da je ona feministički pisac, počela da piše naučnu fantastiku. Ljudi su bili u fazonu - ma daj ova žena je neozbiljna i nema stav, mislim šta je ona? Bila je svakako dovoljno pametna, da za razliku od Sartra, prihvati tamnu stranu komunizma i odbaci i kako se iz socijalne realnosti nije moglo pobeći, ona je sačuvala suštinu svoje pripovedačke prirode prenevši je na meta nivo sigurnog bavljenja svetom oko nas u svetu koji navodno ne postoji. Kod Doris kako je to profa rekao, metafikcionalnost nikada nije ubila priču.

Valjda se dobar pisac prepoznaje i pored toga da li je dobio/la Nobela i da li je deo kanona. The Golden Notebook je priča o spoljašnjim i unutrašnjima borbama jedne žene - Anne Wolf - i iskustvima o sebi i drugima koje su deo četiri beležnice dok će petu napraviti tako što će sve četiri spojiti u jednu. Doris piše jako jednostavno. Ima te ubadajuće, ironične komentare, efektne šale i reference. Pored veoma ličnog dela, u knjizi se osvrće, na sve kako je ona to rekla, aktulene probleme tada - postkolonijalizam, komunizam, feminizam, sve velike ideje i velike iluzije. Dok sam čitala knjigu nisam mislila da to mora biti samo ženska knjiga. I dalje verujem da su svi ti problemi i lični i svetski neuslovljeni rodom. I sukob sa samim sobom i pronalaženje spokoja i smisla u onome što radiš je taj napor Anne Wolf i ljudi oko nje da pronađu razlog, da razumeju prirodu i da ne shvate život kao napor već kao interesantno bavljenje samim sobom i drugima. To može biti i tužno i ironično ali opet je beskrajno zabavno.

Ako vas najava kiše baca u melanholiju, kao mene, onda opet puštam Veliki prezir i radujem se čokoladi sa plazmom u Coffeedreamu. Kako je čovek komplikovana živuljka...

I da - važna najava!!!
Naš omiljeni, nesvakidašnji, pretenciozni, šarmantni i uzbudljivi elektrominimalistički kvartet nastupa u četvrtak, 27. marta u Studentskom gradu sa početkom u 20h. Sviraće mnogo novih pesama i nekoliko obrada, i čućete muziku na raznim jezicima i biti svedoci nesvakidašnjeg korišćenja važnih i zaboravljenih instrumenata u pop muzici danas...
Dođite da se ne biste kajali što ste to propustili :)