Blogging welcome note

Ni sama ne znam sta ce mi ovo egzibicionisanje...
sto bi rekao Count Laszlo Almassy iz jedne od najdrazih mi knjiga: "I was always a private person. I never knew I was so much discussed..." sto bi neko hteo da prica o sebi na netu...taman retko sta uspes i da sacuvas od ljubopitljivih...postacu mister hajd...

no ovako komuniciram sa dragim mi osobama koje su mnogo pre mene usle u svet bloggovanja i kazu da je super voditi neku vrstu javnog dnevnika...a kada vec imam skoro najbolju internet vezu koju je moguce dobiti u srbiji koja je za dve godine pukla samo jednom, sta me koshta...
recimo voditi online dnevnik kao stjuart murdoch iz omiljenog mi benda ikada, posle mozda R.E.M.-a (best concert u beogradu januara 2005. kada sam konacno shvatila prednosti mobilnih telefona) koji bi u mojoj intimnoj istoriji obelezio vreme pre belle and sebastian-a...ja izrazito antiklerikalno i antireligiozno raspolozena pronasla sam se u pesmama coveka koji zivi u maloj crkvenoj sobici bez obzira na to sto poseduje apple i i-pod...mozda je on samo licemer...a i ja isto...ali posle if you are feeling sinister nista vise nije bilo isto...doduse za sada najbolji album ikada pored vec pomenutog mu dodje dear catastrophe waitress...
e da objasnim zasto mi se tako zove blog...morala sam brzo da smislim nesto i pogled mi je pao na skripte davno polozenog ispita...i "Waste Land" T.S.Eliot je imao neshto shto mene fascinira kao nedostizni ideal...covek je mogao da zapamti bukvalno sve sto bi procitao...izmedju ostalog da cita sanskrit..otuda i blog name...adresa je iz prvog kvarteta...samo za moju sister...veceras je pun mesec...jos tacno 22 dana do mog rodjendana...cetvrt veka! malo li je. ima da se castim cizmama samo ako mi uptight tete daju na moju dina karticu...e zlatni cekovi...
gotta to go...
it will be continued...