Life is what happens while you are making other plans?

Neko je pre neki dan pominjao Lenona, čini mi se, mada to naravno ne mora da ima veze sa bilo čim. Slušam kompilaciju "Jutro će promeniti sve?". Imam favorite. Na prvo slušanje sam znala šta mi se sviđa. Plus još i "A brief walk", The Mothership Orchestra i Ika.
Prošlo je dosta meseci od kada je Altman umro i ja napisala poslednji post. Videla sam nedge da je umro i Kurt Vonnegut. Umro je i tata jednog druga mog momka. Umro je i jedan prijatelj mojih roditelja. Grozno mi je zbog toga. Ali nisam imala vremena da mislim o tome. Priznajem i da bežim od razmišljanja o smrti. To mi je uvek najteže. Kako neko može biti tu i nestati. Nešto mi to nikad nije bilo jasno do kraja.
Elem, počela sam redovno da tražim posao po internet oglasima. I ništa. Juče sam mislila 'vau' čini mi se da je ovo to, i danas kao "ipak ste vi bolji za NGO, znate, institucije ograničavaju". Molim vas ako ima neko ko hoće da se svađa sa mnom o radu u NGO-u ili ga prosto to zanima neka se javi. Mogu svašta da napričam u NGO u Srbiji i malo je toga baš super. Ali kao što je neko rekao - ili hoćeš ili nećeš. Ja sam htela i dalje hoću pa šta da si radim. Doduše job market ovde je više nego lousy da čak i NGO profitira od toga, a da ne pričam državni i biznis sektor.
Znam ko je pominjao Lenona. Vasa. Rekao je da hoće da nabavi od nekoga sve što je Lenon pravio bez/posle/van Bitlsa. Videla sam taj Imagine dvd u Mamutu.
Sećate se filma Age of Innocence? Ti raskošni kostimi, taj naziv. Mislim koju god ideologiju čovek hoće da promišlja danas sve su bušne. Valjda zato što su po defijniciji lažne. Počinje da mi se sviđa ekologija. Ono što me u Londonu najviše oduševljavalo su napori moje drugarice Anais, koja inače ima taj zarazni stav, dok je išla po toj kući punoj međunarodnih studenata u Londonu i skupljala staklo, papir, folije i ostalo i kupovala užasno skup deterdžent za pranje sudova i vikala na mene kada je videla kako ga razbacujem i ta radnja u kojoj su organic apples užasno skupe - duplo u odnosu na Sainsbury, i taj stav kao mi nešto menjamo. Je li ja to starim prebrzo pa postajem preveliki cinik i pre tridesete? Opet bila sam presrećna kada sam videla da su se Elvir i Orkovci oglasili protiv mučenja trista konja da bi se napravio koncert Stonsa na hipodromu. Mislim ja gluplju ideju nisam čula. 'Daćemo im bensedin'. Bolje nas da drogiraju dok ne ispratimo tu papazjaniju.
Došao mi je danas u ofis, šta ću kancelarija mi je tako grozan naziv podseća me na sobu za studentska pitanja u našoj opštini - trista stepeni, nervozna tetka, ceo svet mrziš odmah, neki simpatični istoričar da se raspituje za stipendiju za UK. Ko nije video, susedi imaju odličan sajt za stipendije a mnoge su paralelne sa našim, a malo su pregledniji od Subotičana tako da vredi pokušati. I pričali smo o Londonu o Engleskoj i kako je tamo bilo lepo tako da sam iznenada nostalgična. Pročitala sam negde na sajtu Belle and Sebastian da se eto kao odmaraju, ne okupljaju se trenutno jer imaju nešto drugo da rade. Plašim se raspada. Neće valjda...Drago mi je da smo uspeli da ih čujemo prošle godine. To mi je ubedljivo najbolji koncert do sada. Misliš video si sve i odeš u Leicester i vidiš koliko profesionalan može biti jedan indie festival. Toliko da pričas o njemu godinu dana posle.
Gledam listu bendova za Exit ove godine i grozno mi je...Mislim da ću ja ipak prodati tu kartu i spičiti na neku planinu taj vikend. Kada sam već morala da propustim drugi dan Exita prošle godine, kako će ove godine biti bolje...
Elem, sad moram da žurim. Moram na neki čas u 6. Volela bih da je život stvarno plaža, no plašim se da neće to baš tako lako, bar ne za mene i meni bliske. Mnogo je toga Horacije i nećeš baš tako lako shvatiti sve.