Ovaj post su više crtice iz selekcije toka misli nego što je smislena priča. Dozvolila sam sebi da mi misli lutaju.My Beautiful Disco je projekat koji je dizajnirao Luca Saini, tako što je sakupio 777 portreta ljudi koji pokazuju/poziraju sa svojom omiljenenom pločom. Ljudi na portretima su različiti, besni, ljuti, srećni i ima i starih i mladih, svih muzičkih žanrova. Kao mala enciklopedija i vremeplov.
Za sve je kriva m. što mi donosi te ženske knjige ovih dana i još kad je krenula onako sa obožavanjem da priča o Almodovarovim filmovima i to kako koristi klipove iz filmova da uči španski iz recimo filma Dark Habits o naravno ženama, o čemu bi Aldi.
To me nekako navelo na to razmišljanje o ženama, pa sam time došla naime do ideje o tome kako su sve uglavnom žene tokom većeg dela mog života stajale nedge sa mnom i pored mene kao prijatelji, neprijatelji, dobri/loši poznanice, kolege, šefovi, one koje sam izbegavala, one koje su mene izbegavale, od ženske osnovne do srednje jezičkog smera do Filološkog fakulteta, do svakog radnog mesta i prostora za izlaske do časova joge. Pritom sada ne vršim negativnu klasifikaciju muškaraca u mom životu, u smislu da su žene bolje i važnije od njih, nego sam razmišljala da su kao što recimo imate oznake pored puta, na mom putu te saobraćajne znake češće igrale žene nego muškarci. I sad kad pokušam da se prisetim lica svih tih žena, ne ide mi. Da pravim foto projekat kao Luka verovatno bi na svakom drugom mestu imala prazan prostor...
Pošto sad putujem, neću stići pre utorka, a onda ću otići i pogledati tu izložbu "99 poricanja" u SKC-u. Baš sam nešto u fazonu fotografije...i baš sam se zainatila da učim španski, jako mi se dopada!
No comments:
Post a Comment